недеља, 10. август 2008.

Slatke muke sa radnom dozvolom

Napisao sam u prethodnom postu kako se aplicira za radnu dozvolu. Ali bih voleo da napišem o svom iskustvu u dobijanju radne dozvole i kako se sve lepo završilo.

Ja sam strpljivo čekao da prođe sedam dana i otišao sam do Centra za strane zaposlene očekujući da mi je radna dozvola gotova i da ću moći da istog dana ispečatiram pasoš. Međutim kada sam došao u Centar dobio sam odgovor da mi radna dozvola nije gotova i dobio sam papir da proverim u UDI šta je sa mojom radnom dozvolom. Zbunjen zašto nisam dobio radnu dozvolu odlučio sam da odem lično u UDI umesto da zovem telefonom. Otišao sam do Hausmannsgate 21 preko puta Anker hostela uzeo broj za čekanje što je inače pravilo ovde za bilo koji red i kada sam došao na red objasnio službenici o čemu se radi. Ona je zvala nekoga telefonom i pričala u vezi moje radne dozvole i objasnila mi da se oni izvinjavaju zbog toga što moram da čekam na radnu dozvolu i da ću je dobiti do kraja istog dana ili do kraja sutrašnjeg dana.

Sutra dan sam ponovo došao u Oslo i rešio da sačekam do kraja radnog dana pa da onda proverim da li je radna dozvola gotova. Međutim malo sam se prekombinovao i nisam znao da je radno vreme UDI do 14:00 a da je moguće UDI zvati telefonom do 14:30 tako da sam zakasnio da uđem unutra jer me službenik obezbeđenja nije pušta unutra. Odmah sam pozvao broj telefona koji sam dobio u Centru za strane zaposlene posle nekog čekanja od pet minuta dobio sam vezi i službeniku sam rekao šta me interesuje i dao mu moj referentni broj. Bio sam presrećan kada mi je rekao da mi je radno dozvola gotova. A onda je usledilo oduševljenje iako sam dobio prvu radnu dozvolu dobio sam je na tri godine tako da sledeća radna dozvola će mi biti za stalno. Bio sam presrećan ali pošto sam imao još samo petnaest minuta do zatvaranja Centra za strane zaposlene. Požurio sam tamo i u poslednjim sekundama sam pritisnuo dugme za čekanje na red. Žena na šalteru samo par trenutaka pre toga ustala sa svog radnog mesta i htela da završi dan kada je videla da ima još jedan broj za čekanje. Rekao sam joj da mi je radna dozvola gotova i da bih hteo da idem u policiju da dobijem pečat u pasoš. Sačekao sam par minuta da dobijem odgovarajuće papire, mapu gde se policija nalazi i otišao tamo da dobijem radnu dozvolu u pasošu.

Sačekao sam da se oslobodi bilo koji od pet šaltera kako mi je rekao službenik obezbeđenja, predao sam jednu fotografiju koju mi je službenica posle skeniranja vratila i lupila mi je pečat u pasoš.

Sve u svemu sve se dobro svršilo iako sam tih sat vremena jurio kao manijak od UDI do Centra za strane zaposlene pa opet nazad do policije.

Нема коментара: