недеља, 10. август 2008.

Telefonski intervju

U nekom od prethodnih postova sam pisao o tome kako sam tražio posao u Norveškoj. Jedan od koraka u tom procesu je telefonski intervju koji obično sledi posle apliciranja za posao i "follow up" telefonskog razgovora (stvarno ne znam koji je ispravan srpski termin za follow up).

Ja sam obavio jako veliki broj telefonskih razgovora, sigurno više od osamdeset, sa raznim menadžerima, HR konsultantima, agentima iz raznih agencija za zapošljavanje i od toliko telefonskih razgovora mislim da sam imao oko pet ili šest zakazanih telefonskih intervjua.

Telefonski intervju obično traje između 45 minuta i sat vremena. Poslodavac je taj koji zove i obično se razgovara sa HR menadžerom, menadžerom određenog sektora, agentom agencije za zapošljavanje ili kombinacijom nekog od njih.

Šta vas pitaju na tom intervjuu?
Mene su obično pitali da pričam malo o svojoj profesionalnoj biografiji ali je u tim razgovorima veći akcenat bio na tome kakav sam ja kao čovek, koja su mi interesovanja, kakav bih posao voleo da radim. Tako da je njih obično više interesovao moj privatni profil nego profesionalni.
Jedno od najčešćih pitanja je zašto Norveška i da li imam nekog od rodbine u Norveškoj.

Šta raditi sa tremom i imate li je?
Ja sam imao baš veliku tremu na svom prvom telefonskom intervju na samom početku ali kasnije sam se opustio. Moja pristup je takav da nešto što radiš prvi put svaki sledeći put trebaš da uradiš bolje od prethodnog i da izvučeš pouke iz svakog puta kako bi sledeći put bio bolji, tako da sam ja to i radio pa su kasniji telefonski intervjui bili čista rutina i bio sam mnogo opušteniji i često sam se i zabavljao sa svojim sagovornicima, što je baš bilo ok.

Нема коментара: