недеља, 07. септембар 2008.

Prvi dan na poslu...

Od 4-tog Avgusta 2008 počeo sam da radim kao Technical System Analyst u kompaniji Agresso R&D AS u Oslu ili ako hoću da budem baš precizan u delu Osla koji se zove Nydalen. Kompanije se bavi razvojem ERP rešenja koje se zove Agresso Business World ili skraćeno ABW.

Posle opuštenog klackanja od oko dva sata od mog malog seoceta Svelvika u kome sam privremeno smešten kod prijatelja stigao sam u kompaniju u prethodno dogovoreno vreme otprilike devet ujutro. Naravno prvo sam se registrovao na recepciji da sam stigao i da moja šefica odnosno vođa tima može da dođe po mene. Tu proceduru registrovanja sam prošao u aprilu kada sam bio na intervju za posao tako da mi je to sve već bilo poznato. Dobio sam odmah karticu za ulazak u firmu a kasnije ću saznati da je ta kartica mnogo više nego samo za ulazak u zgradu. Sačekao sam svog vođu tima kod šanka za osvežavanje. Vrlo brzo je stigla moja vođa tima i posle uobičajnog pozdravljanja krenuo je moj put u nepoznato. Prvo smo otišli do sprata gde se moj sektor nalazi i svratili do mašine za kafu i ostala osveženja sve u svemu jedno dvadesetak varijanti, kafa, čokolada, kafačokolada u jednom, vruća voda za čaj i još mnogo toga kako bismo uzeli neko osveženje i seli u prostoriju za sastanke da malo popričamo. Vođa me je ukratko upoznala sa rasporedom za današnji dan a onda smo svratili da pokupimo torbu u kojoj je bio moj laptop. Torba super sportska Samsonite a laptop sasvim pristojan HP 8510w. Zatim smo pokupili i mobilni telefon Nokia E66 super stvarčica veoma sam zadovoljan sa tim mobilnim telefonom iako pre toga nikada nisam imao Nokiu pogotovo ne tako dobar i skup model. Onda mi je pokazala gde ću sedeti. U Agresso-u kao u mnogim kompanijama u Norveškoj oni imaju open landscape prostor za rad tj. nema klasičnih kancelarija već jedan veći prostor u kome je smešten ceo sektor i radna mesta su obično odvojena malim ogradicama kao separei. Vođa tima se izvinila što je moje radno mesto odvojeno od ostalih kolega koji rade isti posao kao ja i da će to biti privremeno pošto imaju u planu da uskoro rade renoviranje i proširenje prostorije pošto smo malo prenatrpani. Radno mesto baš cool, radna stolica kao da ću da vozim space shuttle baš vrhunski ergonomska nikada do sada nisam video tako udobne stolice. Radni sto veliki na njemu dva TFT 19" monitora a laptop se stavlja u docking station tako da je super za rad sa dva monitora. Pored radnog stola rollo ormar za stvari. U torbi papir na kome su osnovna uputstva kako se ulogovati, kako instalirati stampač, gde naći proceduru za štampanje i još nekoliko informacija. Prikačio računar na docking station upalio ga, ulogovao se i promenio lozinku, otvaram Outlook i Internet Explorer da vidim radi li mi internet i email, kad su počeli da pristižu pozivi za sastanke u toku narednih nekoliko dana naravno sastanci se zakazuju u Outlooku što je moje prvo iskustvo sa takvim vidom kolaboracije. Nisam imao mnogo vremena da se udubljujem šta mi se dešava već je došlo vreme za prvi sastanak. U prostoriji za sastanke sam se upoznao sa kolegom koji je počeo da radi istog dana kao i ja na istoj poziciji. Kolega prijatan bucmasti norvežanin sa veoma neobičnim imenom (Torbjorn ovo drugo slovo o je ono o sa kosom crtom kao fi, kako se ime izgovara nepitajte me) koje na predstavljanju nisam ni zapamtio kao što ni on nije sigurno zapamtio moje ime tako da smo tu bili na istom tj. po sistemu kako oni sa nama tako mi sa njima.
Upoznali smo se sa kompanijskim intranetom veoma interesantna stvar je raspored sedenja i prostorija u kompaniji tako da možeš veoma lako da lociraš gde ko sedi, kako se ko zove, koji posao radi, slika zaposlenog i naravno određeni podaci telefon, email itd. Isto tako pokazali su nam kako koristiti Outlook za zakazivanje sastanaka i pregledavanje kalendara ostalih kolega i tome slično.
Posle toga smo predstavljeni kolegama iz sektora i sa svakim od njih kratko popričali. Mnogo kolega Norvežana, Šveđana, Amerikanac, iz Južnoafričke Republike, Singapurćanka a dosta kolega je na godišnjem odmoru sve u svemu veoma internacionalno okruženje što se meni lično jako dopada.
Usledilo je obavezno slikanje za kompanijski intranet, kasnije dobiješ fotografije na email i odabereš jednu koja ti se dopada ili ideš ponovo da se slikaš ako ti se nedopada ni jedna od ponuđenih.
Obilazak zgrade u kojoj se nalazi kompanija, Interesantno je da Norvežani broje spratove drugačije od nas njima je prizemlje prvi sprat, prvi sprat im je drugi i tako dalje. Obišli smo spratove, svratili do garaže koja je u podrumu i besplatna za zaposlene uz obavezu da parkiraš auto na kompanijsko mesto pošto ima još nekoliko kompanija koje su sa nama u zgradi. Određeni broj parking mesta je napolju ili montažnoj garaži. Tako da ujutro nije smaranje gde parkirati auto već se kompanija brine o tome. Pošto sam tek stigao u Norvešku i još ne razmišljam o kupovini auta ova će pogodnost još malo da pričeka.
Za kraj ručak u kompanijskoj menzi. Izbor raznovrstan, kuvano jaje, riba, pašteta, supa, spremljena kuvana i pečena jela, raznovrsne salate i mazalice, dresinzi za salate. Hleb i mleko je besplatno. Salata je na merenje ostalo ima svoju cenu. Za plaćanje se naravno koristi kartica koju sam dobio. Inače kartica se koristi za korišćenje lifta, ulaske u prostorije, štampanje itd. Veoma je važno nositi sa sobom karticu pogotovu ako se nađeš između drugog i trećeg sprata na spoljnim stepenicama a nemaš karticu da prođeš, eto prilike da se nekome isplate časovi planinarenja ili padobranstva.
Za štampanje se instalira virtualni štampač koji omogućava da se štampa na bilo kom štampaču u kompaniji i samo prilikom prve štampe se mora ukucati PUK kod na displeju štampača, koji se dobija na email, svaki sledeći put se samo provlači kartica na slotu pored štampača i dokumenta se štampaju.
Na kraju dana sam se osećao kao Alisa u zemlji čuda, mnogo novih ljudi, procedura, engleski jezik ali sam bio svestan činjenice da svaki početak je težak. Ono što me je ohrabrilo je to da su oni u startu nama rekli da prvih šest meseci nam ništa neće biti jasno a tek kasnije počinju kockice da se slažu i da korak po korak sve će doći na svoje mesto.

Ovo je za mene do sada najveći izazov i veoma sam srećan što imam priliku da ovako nešto doživim.

20 коментара:

miomir је рекао...

Ovo zaista izgleda kao Alisa u zemlji cuda.Veoma mi je drago da mogu da procitam i saznam ovako nesto.Samo napred.Mislim da je to prava stvar za coveka koji ima znanje i voli izazov.Zelim ti svu srecu u daljem radu.Pozdrav.

Dejan Mladenović је рекао...

Hvala Miomire,

Izvini sto nisam odmah odgovorio, dugo nije bilo nikakvih komentara, tako da mi je drago da si se javio.
U pravu si izgleda stvarno kao bajka, sobzirom iz kakvog kosmara dolazim zvanog Srbija.

Hvala na lepi zeljama.

Pozdrav od Dejana

mikamustikla је рекао...

Pa neka je sa srecom. Imam samo jedno pitanje (posto sam i sam svetski putnik - kolega masinac): kako si se odlucio bas za Norvesku?

Dejan Mladenović је рекао...

Pozdrav kolega. Hvala za srecu, sto kaze jedan moj prijatelj, isto ti se vratilo.

Odluka da odem u Norvesku je splet raznih okolnosti pre svega sto nisam sam vec imam i porodicu tako da smo se na kraju odlucili da to mora da bude zemlja u Evropi. Norveska nije bila na prvom mestu moje liste i to samo iz razloga jezika i mog nepoznavanja prilika u Norveskoj tj. da ima odredjeni broj kompanija u kojima je engleski oficijalni jezik i da norvezani odlicno govore engleski. Medjutim kako sam sve vise komunicirao sa raznim menadzerima ovde u Norveskoj to sam zakljucio da je ova zemlja dobar izbor. Svetska kriza je samo pokazala da sam napravio pravi izbor dolaska ovde. Jedina stvara koja mi najvise smeta ali to nije toliko strasno jest kratak dan zimi ali zato leto je sjajno uzivamo svaki dan.

Kada sam definitivno doneo odluku da bas hocu u Norvesku i tada sam bio svestan da postoji odredjeni stepen rizika da sam pogresio ali to je rizik koji sam bio spreman da podnesem. Sada kada vec zivim ovde skoro godinu dana znam da se u Srbiju najverovatnije nikada necu vratiti.

Анониман је рекао...

Nesto slicno sam i ja uradio pre 3,5 godine. Dobio sam ponudu koju sam odmah prihvatio i uopste se nisam pokajao sto sam to uradio.

Jos jednom puno srece tebi i tvojoj porodici u novom okruzenju

Dejan Mladenović је рекао...

U Norveskoj vlada socijalizam kakav u staroj Jugi nije bio. Tito je mala maca za ove likove po pitanju socijale. Na poslu se ne zapinje previse, radim manje nego u Srbiji a zivim kud i kamo bolje. Sve u svemu zadovoljan sam. Samo da mi ostatak porodice profunkcionise i sve je OK.

Анониман је рекао...

Bice to sve ok, veruj mi, profunkcionisace porodica cim se malo oslobode sto se jezika tice, a kad se uporedi standard bice sve mnogo opustenije.

Uzivaj

Pozdrav

Dejan Mladenović је рекао...

Hvala "Anonimni".

Hvala na lepim zeljama.

Jesi li i ti Norveskoj?

Анониман је рекао...

NIsam u Norveskoj, ja sam u Australiji :)

Pozdrav

Dejan Mladenović је рекао...

Pozdrav prijatelju iz Australije. Kako je tamo? Imaš li neke fotografije? Jednog dana ću obići taj kutak sveta, voleo bih da vidim Australiju i Novi Zeland.
Evo kad imaš vremena pogledaj moj foto album: http://picasaweb.google.com/dekibre Svako dobro.

Анониман је рекао...

hvala na pozdravu. Dobro je u Oz-u, meni je super.

Lepe su ti slike, bas si prosao po svetu :)

POzdrav

Анониман је рекао...

U Norvesku mi je dosao dobar drug, isto masinac, pa sam gledao neke opise Norveske, zato sam ti se i javio. Puno pozdrava iz Oz-a

Dejan Mladenović је рекао...

Pozdrav prijatelju iz Australije,

evo ti moj email pa se javi kad imas vremena dekibre at gmail.com

Poz.

Darko је рекао...

Zdravo, mozes li mi reci ako znas da li su jos uvek trazene med. sestre. Pozdrav

Dejan Mladenović је рекао...

Pozdrav Darko,

Nisam u toj branši tako da nemogu da ti dam tačnu informaciju. Jedino što mogu da ti kažem je da sam nedavno na ulici sreo jednu našu devojku koja je tražila posao kao medecinarka i uspela je da ga nadje ali je to trajalo i dosta je bolnica obišla dok ga nije našla.

Isto tako veoma je važno napomenuti da su se od maja meseca ove godine promenila pravila za sve zemlje EU osim Bugarske i Rumunije tako da je za sve njih potpuno pojednostavljena procedura za osnivanje radnog odnosa u Norveškoj. Što znači lakše zapošljavanje za ljude iz tih zemalja kako će se to odraziti na ostale neznam ali videćemo.

Goran Jovanovic је рекао...

Deki svaka ti cast na uspehu sve pohvale i samo napred nadam se da cu i ja da pobegnem odavde
pozdrav!

Dejan Mladenović је рекао...

Pozdrav Gorane,

Hvala za pohvale.

Sa srecom u trazenju posla. Ako uspes isplatice ti se sigurno.
Ja sam veoma zadovoljan.

Pozdrav Dejan.

Aleksandar је рекао...

Hvala Deki na svim informacijama i blogovima, sve sam ih procitao. Takodje svaka casta na tome sto si skupio snage i otisao iz nazalost ove jadne Srbije. Ja i supruga takodje zelimo da se preselimo iz Srbije za Norvesku. Ja imam slovenacki pasos a supruga makedonski a koliko vidim i citam od maja su promenjena pravila za drzavljane Slovenije i sada je sve olaksano. Supruga mi je zubni tehnicar a ja sam zavrsio srednju elektrotehnicku i fakultet za menadzment. U vezi navedenog imam dosta pitanja pa bi mi pomoglo ako bi mogli preko maila da razmenimo par poruka a moze i na hotmail. aleksmihaljev@yahoo.com i alekstheduke@hotmail.com Hvala unapred!!!

marko је рекао...

pozdrav dejane!

tvoj sam blog citao kada sam pocinjao da ucim norveski u srbiji na leto 2009.

danas sam opet slucajno naisao na njega.

ali, sad sam upravo dosao sa posla vrlo blizu nydalen-u, na sandaker-u. pre tacno 2 nedelje sam poceo da radim kao gradj. inz. u skoro identicnoj firmi (sto se tice tehnickih uslova i atmosfere), s tom razlikom sto se prica norveski na poslu.

citam ovaj tvoj post i apsolutno znam kako si se osecao ("svemoguca" kartica, laptopovi, dock, 2 tft-a na stolu, open space...) :-)

nisam stigao da procitam "novije" postove (2010 i 2011), ali ako jos radis u tom kraju, mozes da me kontaktiras na: marko99bg at gmail, pa i da se nadjemo ako imas slobodnog vremena.

pozdrav od "komsije" marka!

Dejan Mladenović је рекао...

Pozdrav Marko,

Baš mi je drago da si se javio. Da ja sam još uvek na Nydalenu u istoj firmi. Poslao sam ti email sa svojim brojem telefona pa se čujemo u svakom slučaju.

Pozdrav od Dejana