петак, 08. јул 2011.

Iz prve ruke: Kako tražiti posao računovođe.

U poslednje vreme veliki broj ljudi iz oblasti ekonomije se interesuje za Norvešku i traženje posla u oblasti ekonomije. Pošto je moja supruga ekonomista i nedavno je na moju veliku radost dobila posao eto iz prve ruke informacija kako je ona dobila posao.
Kao prvo evo nekoliko uvodnih informacija. Moja supruga je završila Ekonomski Fakultet u Subotici po starom sistemu još početkom devedesetih. U NOKUTu su njenu diplomu priznali kao bachelor plus jedna godina po Bolonji tj. 240 poena. Što se tiče radnog iskustva iz Srbije to joj stvarno nije manjkalo. Preko petnaest godina iskustva i to na različitim pozicijama prvo u banci tri godine a zatim u privredi na rukovodećim pozicijama u finansijama u veoma poznatoj srpskoj kompaniji slatkiša. Pišem ovo iz razloga da bi ste shvatili absurde koji su joj se dešavali u toku traženja posla.
U Norvešku je došla pre tačno dve godine bez ikakvog predznanja norveškog jezika i sa veoma klimavim poznavanjem čitaj neupotrebljivim engleskim jezikom. No to nas nije pokolebalo da se bacimo na posao. Pošto smo imali sreće da veoma brzo dobijemo mesto u obdaništu za našeg sina krenuli smo u prvi korak integracije a to je učenje jezika. Moja žena je intenzivno išla na kurs jezika na Rosenhofu četiri dana u nedelji dok nije stekla uslov za stalni boravak tj. odslušala 250 časova. Tada je već uz ogroman samostalan rad stekla dobre osnove da se uključi u kurseve preko NAV-a. Prvo je išla na intervju kao proveru nivoa znanja norveškog i pošto je prošla test aplicirala je za AMO kurs i dobila ga iz prve na našu veliku sreću i radost. To je kurs za poboljšanje znanja norveškog i upoznavanje sa norveškim tržištem rada. Nakon toga kao ekonomista, što nije neka prednost kako se pokazalo, aplicirali je na sledeći kurs preko NAV-a za računovođu. Nažalost nije ga dobila ali upornost se isplati i posle drugog pokušaja je dobila taj kurs. Naime prednost imaju oni koji su dugo na socijali i imaju određene kvote ljudi po opštinama koje mogu da dobiju kurs, veoma čudni kriterijumi ali je tako. Na tom kursu se kandidati upoznaju sa osnovama knjigovodstva i praktičan rad u VISMI jednom od softverskih rešenje za knjigovodstvo koje egzistiraju na ovom tržištu. Paralelno sa kursom od januara meseca ove godine intenzivno je tražila posao i javljala se na oglase za računovođu (regnskapsmedarbeider i regnskaps konsulent, čisto da bude jasnije o čemu pričam tj. pišem) preko finna i nav web sajtova. Takodje zvala je veliki broj agencija za zapošljavanje: Adecco, Manpower, Bjørg og Fjell, Kelly Finans...
Sve ukupno bila je pozvana na nekih osam intervjua: tri preko agencija za regrutaciju, dva intervjua za firme u javnom sektoru i ostatak privatni sektor. Agencije najčešće kreiraju profil i ostavaljaju nadu u fazonu javićemo kad bude nešto bilo a vi obavezno pratite oglase na našem sajtu. Najčešći razlog za odbijanje je bio nedostatak iskustva u Norveškoj i pored enormnog iskustva iz Srbije apsurdno ali je tako. Na jednom mestu je razlog bio neznanje engleskog jezika jer je firma internacionalna tj. ima pogone u nekoliko zemalja evrope, taj mi je razlog bio najbanalniji i gotovo smo sigurno da je baja samo hteo da je otkači što se neretko dešava.
No da se usresredimo malo na uspešan intervju. Kao što napisah u prethodnom postu kad te hoće onda te hoće. Prvoj joj je šefica inače norvežanka na intervju rekla da je kao tinejdžerka imala veliku ljubav iz Beograda nekog rukomoteša zatim koleginica koju moja supruga treba da menja jer odlazi na porodiljsko živi u istom ulazu i u istoj zgradi u kojoj mi živimo. Moja supruga do tada je nije poznavala pošto se ona sa svojim suprugom nedavno doselila u našu zgradu. Čisto da napomenem da su delovi grada gde je kompanija i gde mi živimo ne baš blizu jedan drugom. Prosto neverovatno koliko slučajnosti koje su pomagale mojoj supruzi da dobije plus. Ono što ja mislim da je presudilo jeste da je ovaj oglas bio reklamiran isključivo preko NAV-a tj. nije bio na FINN-u tako da su očigledno oni tražili nekoga sa biroa za zapošljavanje koji bi prihvatio posao kao zamena. Mojoj supruzi je to naravno savršeno odgovaralo. Još jedna veoma bitna stvar koja je išla u prilog mojoj supruzi jeste činjenica da je zamena trebala da počne da radi od prvog septembra ali pošto moja supruga dolazi sa biroa onda ona ima pravo da počne odmah da radi ali kao praksu što naravno savršeno odgovara poslodavcu jer tada biro plaća moju suprugu a ne poslodavac tako da u tom periodu poslodavac može da izvrši obuku tj. koleginica koja ide na porodiljsko može da obuči moju supruga do njenog zvaničnog početka i onda od septembra ona može da krene da radi sa veoma dobrim predznanjem posla. Koji poslodavac danas u vreme krize ne bi voleo ovakvu varijantu. Sve su to prednosti koje je moja supruga kao kandidat ispunjavala kako bi dobila ovu poziciju.
Jedna veoma bitna stvar koju takođe treba napomenuti jeste činjenica da moja supruga ima veliku sreću da je na spajanju porodice tako da nemora da se brine o uslovu o visini plate prema obrazovanju koje poseduje za dobijanje radne dozvole. Da je morala da o tome brine gotovo sigurno ne bi dobila radnu dozvolu. Koliko je meni poznato veoma su rigorozni u primeni novih pravila za dobijanje radne dozvole tj. visina plate u ugovoru mora da bude veća od propisanog limita za mastere odnosno bachelore.
Tako da eto informacije za sve ekonomiste pre nego što se odluče da znaju da put do posla može da bude veoma trnovit i da je potrebno mnogo stvari da se poklope kako bi se isti dobio.

p.s. Čisto da nebudem nedorečen poziciju koju je dobila moja supruga je regnskapsmedarbaider i radi na skeniranju faktura, plate, knjiženje i nabavka kancelarijskog materijala u jednoj maloj gradjevinskoj firmi.

3 коментара:

Dragan Stepanović је рекао...

Deki čestitke za lepe vesti u poslednje vreme i drago mi je što se priča polako zatvara.
Vidim da spominješ da se za dobijanje radne dozvole rukovode listom minimalnih visina zarada u potpisanom radnom ugovoru za različite nivoe obrazovanja.
Ima li to zakačeno negde na netu ili još bolje ako znaš koja je cifra okvirno u pitanju za softver inženjere sa master diplomom (300 ECTS bodova)?

Svako dobro,
Dragan

Dejan Mladenović је рекао...

Pozdrav Dragane,

Hvala na cestitkama. Juce sam se vratio sa odmora pa eto tek sad se javljam.
Imas na sajtu UDI pogledaj ovaj clanak http://www.udi.no/Norwegian-Directorate-of-Immigration/Central-topics/Work-and-residence/Apply-for-a-residence-permit/Skilled-workers/#what

Pozdrav od Dejana

Dragan Stepanović је рекао...

Hvala za link Deki, pogledaću detaljno ove informacije.
Pozdrav